Штампарска машина и Свето писмо

Јоханес Генсфлајш, познатији као Гутенберг, рођен је 1397. у немачком граду Мајнц. У Стразбуру је 1444. осмислио коришћење покретних слова, први дрвени штампач с којим није био сасвим задовољан.

Вративши се у Мајнц 1448. предано ради на побољшању свог проналаска. Две године касније, 1450., удружио се са Јохан Фустом, богатим трговцем који је у почетак новог посла уложио велика средства. Са неколицином радника и сарадника латили су се колосалног задатка: штампања Светог писма на латинском.

До тада је ова књига, Библија, постојала само као манускрипт, као преписано дело. То је био посао преписивача који су то радили задивљујућом прецизношћу. Али, примерци су били заиста малобројни. У оно време обичај је био био да илуминатор осмисли почетно слово сваке странице, што је за препис једне једине странице захтевало целодневни рад.

У сваком случају требало би поздравити дело који су ови људи обављали више од хиљадугођа, док су верно преписивали свете текстове. Радили би то док су их и очи и руке служиле, а након њих други су настављали и завршавали.

Тек, стварање манускрипта, преписа, беше врло спор процес, а цена примерка таквог Светог писма је била баснословна. Само су богаташи могли себи да приуште тако настали примерак ове књиге. Треба рећи и то да свети текстови нису преписивани на свакодневни, говорни језик, већ на латински и грчки, због чега је Свето писмо било доступно тек неколицини привилегованих.

Негде након 1360. У Немачку су из Француске и Шпаније стизала паковања карти за играње. Биле су то дрвене плочице са утиснутим ликовима, плочице на које је пре тога већ нанета боја. То је довело до замисли да се на исти начин репродукују и библијски прикази. Тако се 1445. појавила „Библија сиромаха“ (Biblia Pauperum). На четрдесет страна угравирани су одабрани догађаји од стварања космоса до вазнесења Господа Исуса.

Ова техника, названа „дрворез“, омогућавала је врло ограничен број отиснутих примерака, али је имала два велика недостатка. Пошто се једна сцена преносила на једну страну, и најмања грешла би све покварила. Такође, храпавост дрвета као материјала није осигуравала најбољи квалитет.

Гутенберг је тада дошао на сјајну замисао: да у спремљене калупе излије течни метал. Након бројних покушаја пронашао је идеалну легуру, лаку за обиликовање и отпорну на изобличења. Смеса олова, антимона и калаја ће наредних пет векова постати и остати неприкосновени типографски материјал. Гутенберг је са сарадницима излио 48.000 слова, испунио их легуром и ручно одстранио све неравнине.

Након тога су се дали на посао, прикупивши сав потребан материјал, а посебно машину која је штампала под притиском полуге. Баш овакав тип штампања одржаће се неколико наредних векова. Фуст је Гутенбергу позајмио 1500 дуката (око 130.000 евра или 157.000 швајцарских франака), углавном за куповину папира и пергамената, тј. велума (штављене говеђе коже). Нови зајам је био довољан за целокупни посао и за плате радника.

Након две године припремног рада, јануара 1452. Гутенберг је био спреман за подухват. За припрему једне странице било му је потребно дванаест сати рада, а један сат штампања за израду десет страница.

Тако је овај човек постао први штампар Божије речи. Јесени 1454. појавила се тзв. „Библија у 42 реда“ на латинском, у две свеске на укупно 1286 страница. Одштампано је 185 примерака од којих је 150 било на папиру. Преосталих 35 је урађено на велуму, а сваки примерак је захтевао 170 комада коже. Била је то прва одштампана књига у историји света. Од овог тиража још увек постоји неких 49 потпуних примерака, укључујући и одлично сачувани папирнати, који се данас налази у Бодмер фондацији, у Колоњи (Женева).

Реч је о преводу Вулгата (име које је свом раду 405. године дао Јероним, преводилац), верзији која је касније послужила као основа многим западним преводима Библије.

Од тада се штампарска машина брзо раширила широм Европе, па је од 1550. Божија реч била далеко доступнија, далеко досежнија свима који су хтели да је имају.

СВЕТО ПИСМО ДАНАС

У свету који се непрестано мења, Свето писмо остаје непромењиво. Његов садржај нам је верно предан без промена. Ово је доказано 1947. године, када су на Кумрану, крај Мртвог мора, пронађани древни списи. Лежали су у једној пећини скоро деветнаест векова, а њихов садржај одговара изворним текстовима којима су се преводиоци служили у својим радовима.

„Небо и земља ће проћи, али моје речи неће проћи.“

(Матеј 24,35)

Бог у Светом писму без икаквих разлика говори свим људима, било које расе и било ког верског уверења.

Сваке године се у свету прода или бесплатно разделе милиони примерака Божије речи. Свето писмо је 2012. године било доступно на 518 језика, док као целовито или делимично преведено постоји на 2798 језика и дијалеката. Тако је Божија реч досегла већи део светског становништва.

СВЕТО ПИСМО

jе величанствена књига која из нараштаја у нараштај осваја мноштва;

СВЕТО ПИСМО

је силовито утицало на животе многих;

СВЕТО ПИСМО

је напревођенија, најштампанија и најраспрострањенија књига икада;

СВЕТО ПИСМО

је Божија реч по којој сам Бог говори читавом човечанству.


Бог нам је омогућио да имамо ту његову реч, а на нама је одговорност да је упознамо. Ево како нам поручује он сам у Еванђељу по Јовану 3:16-18: „Јер Бог је тако заволео свет, да је свог јединорођеног Сина дао, да ко год поверује у њега, не пропадне, него да има вечни живот. Бог, наиме, није послао Сина да суди свету, него да се свет спасе његовим посредством. Ко верује у њега, томе се не суди; а ко не верује, већ је осуђен, јер није поверовао у име јединороднога Сина Божијег.“ Господ Исус даље каже: „Заиста, заиста вам кажем: ко слуша моју реч и верује ономе који ме је послао, има вечни живот, те не иде на суд, него прелази из смрти у живот“ (Јован 5,24). Да, ово је порука о суду, али и о љубави, опроштењу, спасењу, порука о вечном животу. Све то нам је дато у личности Исуса Христа који је дао живот за спасење грешног људског рода. Али то спасење има услов – и то само један:

ВЕРУЈ У ЊЕГА!

СВЕТО ПИСМО

Не одбацуј га, да те не би осудило!

Читај га, да би те просветлило!

Послушај га, да би те водило!

Веруј га, да би био спасен!

Бог је говорио људима и још увек нама данас говори кроз Свето писмо. Читајмо га и ми! Више од 40 писаца током 15 векова га је писало вођено божанским надахнућем.

Његова порука не застарева: Исус Христос је умро за наше грехе и васкрснуо је. Само по томе можемо да се спасимо, измиримо с Богом и добијемо вечни живот.

„ТВОЈА РЕЧ ЈЕ ИСТИНА“
(Јован 17,7)


© Editions Bibliques 

CH-1166 Perroy (Switzerland)                                                

© Bible Distributors Fountain House

Conduit Road

London SE18 7AP, UK